Istočna Srbija je izazov za svakog turistu koji voli da upoznaje prirode lepote neke oblasti. Resava je jedan od njenih najupečatljivijih predela jer objedinjuje istoriju, prirodu i umetnost. Ukoliko se odlučite da je obiđete, na ruti svakako treba da vam se nađu sledeće tri destinacije.
Do resavske oblasti se lako dolazi, autoputem Beograd – Niš, zatim preko Svilajnca i Despotovca put vas vodi do destinacija o kojima ćemo pričati. Iako put nije idealan, za turiste iz Beograda ili drugih najvećih gradova Srbije obilazak ovih lokacija predstavlja stvarno lep izlet i avanturu na koju se vredi uputiti.
U slučaju da vam se svidi tekst i da poželite da i vi otputujete i obiđete oblast Resave, u svakom trenutku možete izvršiti OVDE vašu on-line rezervaciju.
1. Manastir Manasija
Manastir Manasija u narodu od davnina poznat i kao manastir Resava nalazi se u neposrednoj blizini Despotovca i na udaljenosti od oko tridesetak kilometara od autoputa Beograd – Niš. Podignut je u XV veku i predstavlja jedan od najvećih verskih i kulturnih spomenika srednjevekovne Srbije.
Srednjevekovna zadužbina despota Stefana Lazarevića opasana je autentičnim bedemima i čini jedan moćan kompleks izuzetne istorijske i umetničke vrednosti.
Monahinje koje decenijama brinu o tom verskom spomeniku, načinile su od njega toplo i uređeno utočište u kome biste mogli da ostanente satima. Moćnih 12 kula koje su međusobno povezane nekada su činile poslednju liniju odbrane od osvajača a danas čuvaju izuzetno vrednu kulturnu i istorijsku riznicu.
Despot Stefan je angažovao najtalentovanije freskopisce tog vremena kako bi oslikali unutrašnjost njegove zadužbine. Kako je i sam cenio umetnost njegov izbor vekovima kasnije pokazao se kao ispravan.
Iako je sačuvana tek jedna trećina fresaka svako umetničko oko potvrdiće vam njihovu neprocenjivu umetničku vrednost. Stoga je manastir Manasija čuvar najvrednijih primeraka srednjevekovng slikarstva ne samo kod nas već i u celoj Evropi.
Freske su utoliko interesantne jer su korišćeni i vizantijski i renesansi stilovi. Sve što je bilo žuto na tim freskama je prekriveno pravim zlatom.
Osim te žute još jedna vredna boja dominira na unutrašnjosti manastira. Reč je o čuvenoj vizantijsko plavoj boji koju je bilo jako teško naći u to vreme. To što tu boju i danas možemo da vidimo na preostalim freskama dokaz je koliko su umešni bili freskopisci koji su oslikavali unutrašnjost manastira Manasije.
Mnogo toga je izgubljeno za vreme vladavine Turaka. Zlato su poskidali i odneli, oči i lica na freskama išarali, a od manastira napravili konjušnicu. Otomanski osvajači su čak odneli i krovne kape.
Mnogo puta spaljivana, izloženja raznim eksplozijama i pljačkanjima, Manasija je ipak obnovljena i ono što je sačuvano ponosno pokazuje turistima koji dolaze da je obiđu iz raznih krajeva sveta pa čak i Japana. Priča o Manasiji je i priča o začetku obrazovanja kod nas.
Ovaj verski spomenik je tokom srednjeg veka bio i kulturni centar Srbije. Konstantin Filozof vodio je 200 monaha koji su tu prepisivali knjige na staroslovenski i tako ovde nastaje čuvena Resavska – prepisivačka škola.
Mnogi smatraju da je prvi pravopis kod nas nastao upravo na tom mestu.
Tokom iskopavanja 2006. godine pronađene su kosti za koje se smatralo da pripadaju Despotu Stefanu Lazareviću. DNK analiza koja je urađena upoređivanjem dokazala je da to jesu despotove mošti.
Mošti Despota Stefana Lazarevića tako se i danas nalaze u crkvi manastirskog kompleksa koju je osnovao još u XV veku po ugledu na slavnu Ravanicu kojoj se Despot Stefan oduvek divio.
Poznavaoci arhitekture kažu da su ova dva manasita kao čaša u čaši.
Danas sve ove lepote možete videti, unutrašnjost manastira ne možete fotografisati i poželjno je da budete pristojno obučeni (iako ne poštuju svi posetioci ovu zabranu).
U suvernirnici ćete moći da vidite i kupite sve ono što monahinje prave od meda i pomada do neverovatnog srebrnog nakita za koje su čak više puta nagrađivane.
2. Resavska pećina
Više puta smo je opisivali ovde, ali ipak koliko je tekstova dovoljno da se prenese opis ovog čuda prirode?
Nakit koji se raskošno prostire po njenim dvoranama definitivno je stavlja među najlepše pećine u Srbiji. Ture za obilazak Resavske pećine su na svakih sat vremena, ali ukoliko dođete ranije moći ćete da popijete kafu dok se deca poigraju na mini igralištu koje se nalazi u blizini.
Takođe, uživaćete u prelepom pogledu na pašnjake i planine koji umiruje i zbog kog ćete pamtiti tu kafu dugo.
Ulaznica za pećinu košta 300 dinara. Jaknu možete da iznajmite za 100 dinara što vam mi toplo preporučujemo s obzirom na to da je unutra 7 stepeni, a subjektivni osećaj je da se smrznete.
Vlaga u pećini je na veoma visokom procentu stoga ukoliko imate neko hronično oboljenje zbog kog vam smeta visoka vlažnost razmislite još jednom pre nego što se odlučite za obilazak.
Vodiči su nam rekli i to da je nekoliko osoba koje su imale strah od zatvorenog prostora, odustalo još na početku ture jer nisu mogli da izdrže.
Tura obilaska Resavske pećine traje četrdesetak minuta, ali će vam ta šetnja uz zanimljive priče vodiča trajati i trostruko kraće. Još jedan savet: ne obuvajte obuću glatkog đona jer je klizavo.
Za sve što je lepo i impresivno potrebno je vreme. Tako je i Resavska pećina lepotica koja ponosno broji 80 miliona godina. Nakit po kome je poznata takođe ne žuri da se formira. Za hiljadu godina formira se jedan centimetar kubni stalagnita ili stalaktita.
Na dva nivoa nalaze se četiri dvorane i svaka ima svoju istorijsku priču. Jedna od interesantinijih je predvorje istorije u kome su pronađeni lobanja lisice kao i neki rekviziti pra čoveka.
Šetajući tim dvoranama ugledaćete razne oblike koji se nazivaju kao boginja Aforida, majka i dete ili krivi toranj u Pizi sve u zavisnosti od oblika na koji podsećaju.
Posebno je zanimljiva koncertna dvorana koja je zbog svoje akustičnosti zavrednela ovo ime. Neko vreme ta prednost ovog dela Resavske pećine se koristila pa su tu jednom godišnje održavani koncertni klasične muzike.
Uz postavljenu rasvetu pećina dobija jedinsveni izgled pa nije ni čudo što je upravo ovde jedne godine održano kolektivno venčanje na kojem je 17 parova u Resavskoj pećini reklo sudbonosno da!
Ukoliko se malo bolje zagledate u ćoškove osim bezbrojnih oblika pećinskog nakita uočićete i nešto što se nije formiralo hiljadama godinama – kamere video nadzora.
Šta će one tu? Otkad su počeli organizovani obilasci pećine mnogo toga je uništeno, zato što su posetioci lomili i krali pećinski nakit.
3. Vodopad Veliki Buk – Lisine
Vodopad Veliki Buk odnosno vodopad Lisine biće vam najveće iskušenje na proputovanju kroz resavsku oblast.
Ovde ćete napraviti fotografije kao sa neke razglednice ili ćete imati osećaj da se nalazite u video spotu za promociju turizma u Srbiji.
Ukoliko živite u gradskom prostoru bez mnogo zelenila imaćete osećaj da su vas teleportovali u neku čudesnu zemlju ili pak u neko drugo vreme kada je čovek živeo u harmnoniji sa prirodom. U podnožju planine Beljanice jedan je od prvih komšija Resavske pećine.
Na rečici Vrelo, desnoj pritoci Resave vodopad Veliki Buk zajedno sa okruženjem čini prelep prirodni kompleks odličan za višednevne izelete, u kojima ćete moći da uživate jer u blizni postoje bungalovi za iznajmljivanje.
Do vodopada pratiće vas reka i njeni brzaci, mnogo zelenila i ponosnog drveća. Na putu ćete ponovo susresti video nadzor pretpostavljamo zbog eventualnog uništavanja prirode i bacanja smeća. Ruku na srce, iako je mesto odlično za izlete nismo videli previše ljudskih “tragova”.
Nakon prijatne petominutne šetnje ukazaće vam se i jedan od naših najlepših vodopada. Silina vode koja se razbija u plavetnilo reke zakovaće vas za drveni mostić.
Vrlo moguće da ćete morati da sačekate svoj red da biste se slikali sa Velikim Bukom, ali svaki minut u tom okruženju je apsolutno kvalitetno iskorišćen. Ovaj vodopad koji se ponosno proteže na 25 metara nekada je smatran i najvećim u Srbiji dok se nisu otkrili vodopadi Stare planine.
Ukoliko vas uhvati glad u sred obilaska resavske oblasti naš je savet da se strpite do Velikog Buka. Ovde imate nekoliko restorana i to na samoj reci ili u blizni vodopada. Porcije su obimne, cene niske, a ugođaj da jedete na samoj reci retko gde ćete moći da isprobate. Parking mesta u okolini restorana uglavnom ima dovoljno, tako da dok ste ovde zaista možete da zaboravite na stres. Dok ste u ovom kraju naravno obiđite i vrelo reke, do kog će vas odvesti lepo obeležen putokaz iznad vodopada.
Ako vam preostane slobodnog vremena možete se uputiti i do Krupajskog vrela kao još jednog prirodnog bisera u neposrednoj blizini. Više o samom vrelu možete pročitati ovde .