Da li znate zašto su Divčibare najposećenije i najomiljenje mesto za odmor u Srbiji? Divčibare predstavljaju planinsko polje planine Maljen, i nalaze se na nižoj nadmorskoj visini, okruženi različitim planinskim visovima, koji ga štite od vetra, stvarajući veoma povoljnu klimu za odmore tokom cele godine.
Zbog svoje klime, koja podstiče razvitak bogate flore i faune, čistog vazduha predstavlja jedno od najlepših mesta za izlete u Srbiji sa različitim aktivnostima poput pešačenja (hajkinga), kampovanja, skijanja i sl.
Divćibare su takođe i prirodno vazdušna banja i jedno od glavnih lekovito terapijskih mesta koje služi za lečenje mnogih bolesti, oslobađanje od stresa i postizanje unutrašnjeg balansa.
Divčibare omiljeno mesto za odmor kneza Miloša
Planinsko- turisticko mesto Divčibare na planini Maljen, prema predanju svoj naziv dobija davne 1476. godine, kada je prvi put zaveden kao selo u turskom popisu Smedervskog sandzaka. Divčibare, ili devojačke bare dobio je naziv po tužnoj sudbini jedne mlade čobanice koja je život izgubila u nabujaloj reci Crna Kamenica.
Planinski venac Povlen, Maljen, i Suvobor nosili su naziv Karadag ili Crna Gora do kraja XVIII veka, kada se ovaj zvučni naziv gubi.Poznato je, da je za vreme Prvog srpskog ustanka vlasnik Divčibara bio turčin Deli-aga Serčesma od koga je knez Miloš otkupio ovo neobično planinsko polje, koje je u to doba služilo za senokošu i letnji izgon stoke.
Knez je bio upoznat sa blagodetima koje nudi ova planinska visoravan i često je boravio na njoj, obilazeći rad čobana koji su radili za njega. Okružen lepotama ovog mesta, boravio je u gospodarskim kolibama, dok je izvor hladne, planinske vode u njihovoj blizini, poneo naziv knjaz Miloševa česma.
Sama ideja da Divčibare postanu turističko mesto javlja se jos 1925. godine, kada je osnovano Zdravstveno društvo Divčibara. Nakon toga, na Divčibarama počinju da se grade drvene kućice, koje su zapravo bile seoske brvnare karakteristične kuće tog doba. Divčibare ubrzo postaju omiljeno mesto za odmor. Ljudi su dolazili na izlete, kako bi uživali u pogledu na prelepe predele.
Zbog svoje specifične klime i povoljnog uticaja na zdravlje, ubrzo su priznate kao klimatsko-turističko odmaralište, a najviše poseta bilo je iz Valjeva i Beograda.Međutim, Drugi svetski rat, doveo je do toga da se Divčibare kao turističko mesto zatvore, a tužan dan za ovo nekada srećno i ušuškano mesto, bio je 28. jul 1941. godine, kada je nemački okupator naredio pogubljenje grupe seljaka koji su zarobljeni tokom košenja trave na maljinskim pašnjacima i u znak sećanja podignut im je spomenik.
Nakon rata koji je za sobom ostavio pustoš, Divčibare polako počinju da se oporavljaju. Počinje izgradnja hotela, odmarališta, restorana i nakon dugog vremena postaje jedno od glavnih turstičkih mesta za odmor Srbiji.
Dragulj planine Maljen
Divčibare, zapravo predstavljaju planinsku visoravan, na planini Maljen, koja se proteže od Crnog vrha, Paljbe i Golupca do Kraljevog Stola i Velikog brda i pripada vencu Dinarskih planinskih sistema u ovom delu naše zemlje. Divčibare nadmorska visina iznosi oko 980m, i sa svih strana okružen je visovima, koji ga štite od vetra, i samim tim stvaraju veoma povoljnu klimu u svim periodima godine.
Pogled sa visova Divčibara proteže se čak do nekih udaljenijih mesta u neposrednoj blizini. Nalazi se jugistočno od Valjeva, na svega 38 km. Planina Maljen odlikuje se specifičnim reljefom koji uzrokuje veoma povoljnu klimu za biljni i životinjski svet.
Treba istaći da su četinarske šume ovog predela jedina prirodna šuma u ovom delu Srbije. Svež, čist vazduh, četinarske šume i reka Crna Kamenica koja preseca Divčibare čini ovo mesto idealnim za porodične odmor, dečije ekskurzije i druge vrste zabava i sportskih atrakcija.
Najviši vrh Maljena je Kraljev stol, koji iznosi 1103 m. Prema istorijskim podacima, vrh je dobio ime po caru Dušanu, koji se tokom jedne borbe sa Ugarima, ulogorio na vrhu ove planine. Narod je u znak sećanja na ovaj događaj, nadenuo ime u njegovu čast.
Divčibare Crni vrh je drugi po veličini vrh Maljena, koji se nalazi na visini od 1098 m. Karakteriše ga gusta crnogorična šuma ili tamno zeleni vis, koji u predvečerje na desnoj strani Crne Kamenice potamni i upravo zbog te svoje prirodne specifičnosti dobio je ime. Sa najviših vrhova Maljenskih planina mogu se videti Povlen, Jablanik, Zlatibor, šumadijske planine sve do Kopaonika.
Zanimljiv podatak jeste, da kad nema prašine, sa vrha ovih planinskih visova može se videti i Durmitor. Za sve ljubitelje planinarskih atrakcija, kada dođete na ove vrhove, u periodu kada kosi sunčevi zraci obasjaju ovaj vis, sela na podnožju vide se kao belo more i kako dan odmiče počinju da se naziru iza gustih magličastih oblaka.
Veliko brdo je treći vrh po visini, iznosi 1061m, koga čine guste bukove šume, ukrašene jelama. Sa njega možete uživati u pogledu na opštinu Mionicu, i posetiti izvor hladne vode Studenac, na kojem iz bukovog drveta izvire prava izvorska voda.
Golubac, visine 1044m, dobio je naziv u znak sećanja na divlje golubove cije je stanište bilo na četinarskim i listopadnim šumama ovog masiva. Moramo da spomenemo i Vis Stražara, koji deli Divčibare na dva dela: Pitomine i Divčibare u užem smislu. Istorijska zanimljivost ovog visa glasi da je on predstavljao granicu između Austrije i Turske na kojoj je bila nastanjena austrijsko granična straža.
Divčibare najpoznatija vazdušna banja
Umerenu klimu ovo područja karakteriše toplija jesen od proleća. Prosečna godišnja visina padavina iznosi oko 924 mm, dok se mesec Septembar smatra nasjuvljim mesecom u godini. Vetar se karakteriše intezitetom srednje jačine.
Balneo –klimatološki institut Srbije proglasio je Divčibare kao područje koje ima veoma povoljne uslove za oporavak mnogih bolesti. Ovaj planinsko-turističi predeo zbog zelenih površina, gustih šuma, prozirnih reka i potoka omogućava kruženje čistog vazduha pa je tako idealno mesto za ljude koji boluju od određenih bolesti, ali i za stvaranje psihosomatskog balansa kod čoveka.
Način života kojim živimo, stres kojim smo izloženi svakodnevno pojačava anskioznost, depresiju, što može da rezultira pojavom drugih zdravstvenih tegoba. Neke od karakteristika Divčibarskih benefita po zdravlje čoveka jesu : smanjena koncentracija ultraljubičastih zraka, smanjen broj alergena, nizak vazdušni pritisak i naravno čist vazduh.
Divčibare su idealno mesto za oporavak kod ljudi koji imaju plućna oboljenja, kao što su bronhijalna astma, hronični bronhitis, emfizem pluća, bronhiekstazije koje nisu u fazi akutne egzacerbacije. Zatim opšti poremećaji kao sto su: hipohromna monohromna anemija, astenija i mršavost. Kod ljudi koji imaju oboljenja sa neurovegetativnim poremećajima u koje spadaju: neuro-cirkulatorna astenija i hipertireoza.
Moramo da napomenemo da povoljno utiče i na stanja rekovalescencije ili oporavka kod pacijenata sa pneumonijom, bonrhopenumonijom, kod hiruskih intervencija, tbc perionitisa, tbc pleuritisa. Takođe, kod pacijente sa dermatozom kojima je potrebna helioterapija preporučuje se boravak u ovim prirodnim uslovima. Zanimljiv podatak jeste, da je istraživanje klime Divčibara i blagodeti koje ona ima na razna oboljenja započelo jos davne 1929. godine.
Divčibare oaza bogate flore i faune
Specifičnost Divčibara odlikuje se zelenim prostranstvima koje karakteriše meka trava, narcis, majčina dušica, bosanska, jadranska perunika, vresak. Odlikuje se četinarskim šumama, od kojih su najzastupljeniji beli i crni bor, jela, smreča, kleka.
Što se tiče listopadnih šuma, čine ih: crni, beli jasen, hrast, cer, mečja leska, divlja kruška. Kada su u pitanju šumski plodovi koju su namenjeni za ljudsku ishranu, moramo da spomenmo borovnicu, čiji su plodovi bogati vitaminima, gvožđem, taninom. Najveći broj borovnica mogu se naći u šumama bukve i jele, a pored borovnice tu su i šumska jagoda, kupina i divlja malina.
Divčibare predstavljaju prirodno stanište za brojne životinjske vrste: srna, zec, veverica, jarebica kamenjarka, šareni detlić, krstokljun. Veoma je značajno da naglasimo prisustvo planinskog slavuja, koji u Srbiji postoji na dva staništa, i jedno su, upravo Divčibare.
Beloglavi sup koji se može često može videti kao grabljivica u letu, predstavlja zaštićenu vrstu. Na zelenim prostranstvima mogu se videti kune belice i kune zlatice koje su značajne zbog krzna koje ih krasi. Zahvaljujući rečnom bogatstvu zastupljen je potočni rak, zlatać, klen, krkuša.
Vodeni biseri u srcu Maljena
Potoci i rečice koje izviru sa Maljena pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Sliv Zapadne Morave čine Bela, Crna kamenica, Čalački potok, Ražanska i Rosićka reka, dok slivu Kolubare pripadaju Bukovska, Crna reka, Kozlica, Manastirica, Paklešnica i Krčmarska reka. Crna kamenica izvire ispod Golupca i protiče kroz Divčibare u užem smislu.
Spaja se sa Čalačkim potokom, na kojem je izgrađeno akumulaciono jezero koje sandbeva Divčibare vodom, zatim se spaja sa Belom Kamenicom i na taj način stvara reku Kamenicu koja se uliva u Zapadnu Moravu. Takozvano, izletište Čalačka greda u blizini Čalačkog potoka, predstavlja zaštićeni prirodni rezervat prirode.
Bukovska reka koja izvire kod Golupca spaja se sa Crnom rekom, nakon Kozlice spaja se sa Zabavom, i kod sela Bogatić predstavlja reku Gradac. Greben Ljuti Krš koga zaokružuje Crna reka do njega se može doći jedino uskom trakom sastavljenom od zemlje a od Divčibara udaljen je oko pola sata. Crna rekla svojim tokom gradi klisuru i vodopade, koji su zaštićeni gustom četinarskom i listopadnom šumom na čijim obodima su izvori pijaće vode, koji služe kao pojila za raznu divljač.
Manastirica koja izvire pod Kraljevim stolom, predstavlja brzu planinsku rečicu koja pravi vodopad sa kaskadama, visok do 20m. Ovaj vodopad naziva se Skakalo, zbog specifinog pada vode sa stene na stenu dok ne formira pravi tok. Zbog specifičnog pada vode ovaj vodopad je dobio naziv Skakalo. Maljen je bogat izvorima hladne planinske vode, među kojima su najpoznatiji Markovi čanci, koji ima veoma zanimljivu priču o svom nastanku.
Prema saznanjima, Kraljević Marko je često boravio u ovim krajevima. Jednom prilikom pokušavao je da se napije vode sa ovog izvora ali je to bilo bezuspešno. Tada je Šarac svojom kopitom stao na mesto gde voda izvire i tako napravio dva udubljenja, koja podsećaju na čanke i tako su meštani ovog podneblja nazvali ovaj izvor Markovi čanci.
Nezaobilzani su i izvori kod Bele stene, Hajdučka česma na visu Čubrici, izvor u Todorčevića zabranu koji nosi veoma interesantnu pricu, kako iz kamena izbija izvor planinske vode. Postoji podatak da je do 1947. godine, iz stene izbijala voda, i kako bi voda mogla da se zadržava napravljeno je udubljenje u obliku trostrane prizme. Međutim, vlasnici šume nisu mogli da zahvate veću količinu vode, i morali su dinamitom da razbiju stenu, na kojoj se nalazi sadašnji kamen.
Idealno mesto za sve ljubitelje sportskih aktivnosti
Ako se pitate šta raditi na Divčibarama, treba da znate da Divčibare kao turistički centar vam nude brojne mogućnosti kako da kvalitetno provedete vreme u prirodi. Ovde možete trenirati na čistom, svežem vazduh, okruženi zelenilom gde se čuje samo fino cvrkutanje ptica. Sportske aktivnosti i atrakcije koje na ovom predelu možete naći su mnogobrojne.
Samim tim, ovo je još jedan razlog zašto su Divčibare savršen odmor kako za porodice sa malom decom tako i za sportiste, ljubitelje posebnih avantura ali i za one koji vole da šetaju prirodom, uživaju na osunčanim, zelenim prostranstvima uz knjigu i čaj. Takođe, za sve ljubitelje konja, Divčibare poseduje i školu jahanja.
Što se tiče, ljubitelja skijanja, Divčibare ski staze predstavljaju pravu zimsku atrakciju, koje poseduju ski lifotve. Najduža ski staza , nalazi se na padini Crnog vrha, duga oko 800 metara, ima osvetljenje i pogodna je za one koji vole noćno skijanje. Opremu možete iznajmiti na nekoliko lokacija. Poseduje žičaru.
Pešačke staze na Divčibarima su izuzetno zastupljene. Zbog velikog broja posetilaca tokom godine, organizuju se pešačke ture, kako bi se upoznali sa čarima ove planine. Sve staze su dobro obeležene i postoji nekoliko već definisanih tura različitog vremenskog trajanja.
Dok za ljubitelje biciklizma, formirane su čak tri staze: magnetna, plava, zelena staza koje su dugačke 30km na kojima mogu uživati u čarima Divčibara. Zaljubljenici u razne sportove košarke, fudbala, odbojke, tenisa, rukometa, ovde se mogu u potpunosti opustiti i prepustiti sportu koji vole, jer u ponudi imate mnogo sportsko-rekreativnih terena, koji se nalaze u svakom delu Divčibara.
Moramo da napomenemo da su svi tereni renovirani, da se redovno održavaju i predstavljaju sasvim bezbedno mesto pa i za one najmlađe, koji tek žele da se oprobaju u čarima sportskih aktivnosti.
Događaji koje vam Divčibare nude
Divčibare su poznate i po brojnim manifestacijama koje se održavaju na ovom nesvakidašnjem predelu. Neke od njih su: Manifestacija lekovitim stazama valjevskih planina, održava se u junu mesecu i podrazumeva predavanja na temu lekovitih biljaka i edukaciju pravilnog načina branja plodova, njegovo korišnjenje i organizuje se obilazak livada u potrazi za lekovitim vrstama. Nakon završetka edukacije, uz razmenu iskustava konzumira se narodni, divčibarski čaj.
Dani gljiva Divčibire, organizuju se svakog oktobra kako bi se sakupile najrazličitije vrste ovog podneblja. Mountan Music Fest (MMF), održava se svake godine u avgustu, dok je Avantura park najposećeniji na ovoj manifestaciji. Jedan od neobičnih događaja je, svakako Divčibarski vašar koji se održava 9. avgusta na Pantelijevdan, pa se naziva i Pantelijevdanski vašar.
Crkva Svetog Pantelejmona predstavlja duhovno obeležje ovog predela. Temelji crkve postavljeni su 1996. godine i osveštani na Pantelijevdan iste godine. Crkva je posvećena svetom Pantelejmonu, mladom lekaru koji je isceljivao ljude sa verom u Hrista nakon čega je i pogubljen pre mnogo vekova.
Čarolija Divčibara koja se ne propušta
Ukoliko još uvek niste posetili dragulj Maljena, mi vam savetujemo da vam se Divčibare nađu na sledećoj listi putovanja kako bi se i sami uverili u sva prirodna bogatstva, koja vam priroda ovog neobičnog predela nudi.