Đerdapska klisura je parče raja između Balkana i Evropske unije, u kom se objedinjuju nadmoćna lepota prirode i tragovi istorije koji svedoče o njenoj važnosti. Najveća klisura u Evropi izvukla je najlepše lice Dunava i ovičila tu njegovu lepotu gordim planinama sa srpske i rumunske strane.
Dunav u celom svom toku najveću dubinu doseže upravo u Đerdapskoj klisuri i ona iznosi 96m. U njoj reka hirovito menja svoju dužinu nekoliko puta.
Rimljani, Turci i ostali osvajači ovih prostora ljubomorno su želeli da poseduju klisuru iz više razloga. Đerdapska klisura je danas čini se interesantnija stranim nego domaćim turistima.
Rezervišite svoje mesto on – line, krenite na izlet i zaplovite Đerdapom . Kafa dok plovite Đerdapom biće jedna od onih kojih ćete se prisećati tokom stresnih jutarnjih sati u nekim narednim radnim danima.
Đerdapsku klisuru najpribližnije ćete upoznati plovidbom, odnosno višečasovnim krstarenjem po sunčanom danu.
Jedan tekst ne može vam preneti svu lepotu i jačinu prvog utiska kad zaplovite Dunavom kroz Đerdap, ali vam može dati nekoliko jakih argumenta da već sad odredite jedan vikend za moćni adut istočne Srbije.
Pogled sa raznih strana navešće vas da pomislite da ste na moru, da se približavate nekoj plaži i taj pogled će vas osvojiti. Međutim, tek kad brod zaplovi, shvatite šta je priroda stvorila nadomak Donjeg Milanovca.
Dunav na podnevnoj svetlosti dobija boju i odsjaj koji hipnotiše, a vazduh će vas osvežiti tako da zaboravite višečasovno putovanje do klisure.
Sunce ne dekoriše samo moćnu reku Đerdapa. Sunčevi zraci koji se prelamaju preko okolnih planina daju celom okruženju izgled nekog drugog sveta za koji ne biste verovali da postoji.
Plovidba će vas oduševiti, ali i odmoriti u isto vreme. Idealan je dan sa puno sunca i temperaturom oko 25 stepeni, neki vetar vas može iznenaditi ali ni u jednom trenutku ne može pokvariti utisak tokom plovidbe.
Interesatno je da tokom plovidbe brod može da se približi tik uz rumunsku obalu, ali ako sa te obale uberete samo list ili slomite grančicu napravili ste prekršaj.
Tokom vožnje pored vas će “proleteti” možda koji manji plovni objekat stranih registracija i to su uglavnom “taksiji” iz raznih zemalja poput Nemačke koji se samostalno upoznaju sa čarima Dunava.
Prema rečima turističkih vodiča stranih turista koji bi da otkriju Đerdapsku klisuru za sad je gotovo više nego domaćih koji su spremni da izdvoje jedan dan za ovo krstarenje.
Đerdapska klisure povezala je četiri kotline i četiri klisure kroz koje Dunav pokazuje svoju promenljivu narav. Golubačka klisura, Gospođin vir, Mali i Veliki kazan su klisure koje su se objedinile u jednu – Đerdapsku.
Kazan je mesto u Đerdapskoj klisuri u kom reka izgleda kao da vri (u ključalom kazanu) zbog mnoštva virova koji su tu pojavljuju.
Najveća dubina Dunava kroz klisuru je oko 90 metara i to je najveća zabeležena dubina jedne reke na svetu. Kazan je mesto na kom je Dunav najuži širina iznosi samo 160 metara, a sa stene Ploče, iznad Kazana, pruža se najlepši pogled na Đerdap.
Na izlazu iz Malog kazana nalazi se Hajdučka vodenica. Pored Ploča na Miroču se nalaze Mali i Veliki Štrbac koji važe za najlepše vidikovce Đerdapske klisure.
Trajanova tabla je jedno od obeležja Đerdapske klisure. Moguće ju je videti samo ako se zaputite na krstarenje, a tom prilikom čućete i priču o istorijskoj znamenitosti u sred prirodne oaze.
Tabla je postavljena u doba rimskog cara Trajana, a tokom izgradnje hidroelektrane Đerdap rimski put je potopljen, a tabla je pomerena 21,5 metara više.
Trajan je da pi porazio Dačane izgradio put od Beograda preko Dunava i podigao Trajanov most čiji se ostaci i danas mogu videti.
Kao konačni dokaz trijumfa Trajan je podigao i tablu na kojoj u prevodu sa latinskog piše: “Imperator Cezar, Božanskog Nerve sin, Nerva, Trajan Avgust Germanik, Vrhovni sveštenik, Zastupnik naroda po četvrti put, Savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradi ovaj put”.
Najveći spomenik u steni u Evropi videćete tokom plovidbe Đerdapskom klisurom.
Spomenik visok 40 metara je podigao moćni rumunski biznismen, narodski tajkun, Konstantin Dragan koji je uložio pravo bogatsvo u isklesavanje statue Decebala sa rumunske strane Đerdapske klisure.
Priča kaže da je uloženo gotovo dva miliona dolara da bi spomenik nastao, a u stvaranju je osim 12 klesara učestvovalo i nekoliko desetina alpinista jer je pozicija spomenika blago rečeno izazovna.
Klesanje je trajalo deset godina i bilo je prekida jer je nastanak bio kontraverzan, utrošeno je mnogo količina dinamita da bi se sve izvelo po planu.
Najitrigantniji je natpis na samom spomeniku: “Decebalus Rex, Dragan Fecit” što bi u bukvalnom prevodu moglo da znači Decibel je vladao / osvojio ali ga je Dragan napravio.
Ukoliko se tokom plovidbe dobro zagledate u ovo čudo čovečijeg stvaralaštva primetićete na vrhu statue i krst: narodna priča kaže da se jedan mladi par bacio sa vrha spomenika zbog nesrećne ljubavi.
Plovidba Đerdapskom klisurom nije jedino što vam može pružiti ovaj kraj. Kad već svratite ovde imate dovoljno vremena da tokom jednodnevnog izgleda vidite i Golubačku tvrđavu koju još uvek rekonstruišu.
Ne zna se tačno ko je i kad počeo da zida ovu tvrđavu na Dunavu, ali se prvi put spominje u spisima iz XIII veka i to kao Ugarski objekat.
Zbog toga se tvrđava karakteriše kao srednjevekovno zdanje. Golubačka tvrđava ima burnu istoriju, oko nje su se vodile bitke i često su je osvajale i gubile jake sile koje su vodile ratove na ovim prostorima.
Car Lazar je pokušavao da osvoji ovo zdanje uglavnom bezuspešno, ali je početkom XV veka ipak došla u srpski posed.
Tvrđava je dugo bila zapuštena i prepuštena zubu vremena, ali je sada rekonstrukcija u toku i najavljeno je da će za posetioce biti otvorena do kraja 2017 godine.
Pored tvrđave je sagrađen i vizitorski centar kao i pristan za brodove, tako da se na razne načine može uživati u ovom delu Đerdapa.
Takođe, kad ste već u ovom kraju možete i da prošetate pored Srebrnog jezera i uverite se zbog čega je jedna od najpopularnijih destinacija među domaćim turistima.
Lepenski vir je takođe jedna od obaveznih stanica ove ture koji će vas upoznati sa jednom od najsloženijih i najvažnijih kulutra praistorije.
Arheološko nalazište otkriveno je u periodu od 1965 do 1970 godine pod vođstvom profesora Srijovića sa beogradskog univerziteta.
U Lepenskom viru možete videti kulturu jednog naroda koji se organizovao kao ribarsko – lovački ali je imao i svoje religiozne obrede ujedno i određeno kulturno nasleđe u obliku čuvenih ribolikih statua.