Na krajnjem jugu naše zemlje, ušuškana u središte Radan planine, sakrila se Đavolja Varoš – prirodni fenomen neverovatne lepote koji zbog legendi ispredanih o njemu, prenošenih sa kolena na koleno, odiše čudnim misticizmom.
Dok vam vodiči prepričavaju neke od najpoznatijih legendi, a vi stojite zagledani u 202 kamena glavutka sa zloslutnim tamnim kamenim kapama, zapitaćete se: Da li je ovo čudo pred vama zaista nastalo strpljivim radom prirode ili pak, nečim drugim?
Đavolja Varoš – nastanak
Nauka kaže da je pre nekoliko miliona godina celo područje bilo mesto snažnih vulkanskih aktivnosti i da je varoš nastala strpljivom erozijom zemljišta rastresitog ali čvrstog materijala. Ipak, ni priroda nije sve mogla sama: nastanak fenomena u mnogome su podpomogli ljudi koji su, krčeći šumu, otvorili put razornom delovanju vode. Krupni komadi stena štitili su dublje i mekše slojeve zemlje od udara kiše i spiranja.
Tako su zajedničkim radom kiše i erozije, koji je omogućio čovek, izvajani ovi kameni kolosi i ostavljeni generacijama na poklon da se ćutke dive njihovoj lepoti i o njima ispredaju legende. Đavolja Varoš sastoji se iz dve mahale, sa leve i desne strane litice. Sa leve strane je Đavolja jaruga a sa desne, ništa manje zastrašujućeg imena, Paklena jaruga.
U Đavoljoj jaruzi nalazi se hladan i ekstremno kiseli izvor sa visokom mineralizacijom Đavolja voda. Pored nje, tu je još jedan, Crveni izvor, sa nešto blažom mineralizacijom.
Đavolja Varoš – legende
Prema jednoj od legendi, davnih dana tu je postajalo selo u kome su živeli smerni i pobožni meštani. Bili su toliko dobri i bogu privrženi ljudi da je đavola, koji je sve to posmatrao, to počelo da nervira. Rešio je da im pripremi Đavolju vodu kako bi zaboravili ko je kome u selu rod. Popivši tu vodu i pomerivši pameću, meštani su rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru. Saznavši za đavolji plan, svadbu je pokušala da spreči vila koja, kažu, i dan danas štiti ovo mesto.
Kako nije uspela da urazumi svatove, zamolila je boga za pomoć. I bog srdit „spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima”. Dan danas, u gluvo doba noći, mogu se čuti jezivi krici svatova i mladenaca koje božji gnev pretvara u kamen.
Od trenutka kada je Đavolja Varoš postala kandidat za sedam svetskih čuda prirode, broj turista koji je posetio ovaj redak fenomen vrtoglavo je uvećan. Posredstvom UNESCO-a, u toku je postupak da se celo područje proglasi za svetsku prirodnu baštinu. Kada se postupak okonča, biće to prvi spomenik prirode u Srbiji koji se stavljen pod zaštitu UNESCO-a.
Ne ostaje vam ništa drugo do da sa porodicom ili prijateljima sednete u automobil i uputite se put juga Srbije. Na večnost osuđeni, okamenjeni svatovi ili redak prirodni fenomen nesvakidašnje lepote i atraktivnosti, kako vam je draže, čekaće vas da pred njima drhtite ili da im se divite.