Avalski toranj predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda. Ujedno čini i ogromnu turističku atrakciju za sve koji se odluče da posete Avalu. Jedno vreme nosio je i tituli najvišeg srušenog objekta na svetu
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda, jasan je znak za sve putnike da se približavaju našem glavnom gradu, impozantna tronožna građevina do temelja srušena da bi se ponovo ponosno uzdigla kao simbol prkosa našeg naroda, jedan od najlepših televizijskih predajnika na tlu Evrope jeste Avalski toranj. Prvobitna izgradnja tornja započela je 1961. godine a okončana 1964. da bi godinu kasnije bio pušten u rad. Posle rušenja tokom NATO bombardovanja 1999. punim sjajem ponovo je zasijao 2010. godine.
Ovo remek – delo svetske arhitekture, jedini toranj na svetu koji za presek ima jednakostranični trougao, koji inače simbolizuje tradicionalnu srpsku stolicu – tronožac, 1960. godine projektovali su arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić kao i konstruktor Milan Krstić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Prvobitno je bio visok 202,87 metara a stotinak radnika beogradskog preduzeća Rad u njega su ugradili više od 4.000 tona armiranog betona. Jedan od najtežih poduhvata bilo je postavljanje 60 metara visoke antene teške 25 tona, koju su uspešno namontirali radnici „Goše” iz Smederevske Palanke.
Vitak, postavljen na tri noge oslonjene na temeljne blokove ukopane 1,4 metra u stenu prvobitni toranj na Avali uspešno je odolevao vremenu kao i naletima košave „šetajući” u prečniku i do jednog metra. Ono čemu nije uspeo da odoli bila je NATO bomba tog 29. aprila 1999. godine, 37. dana bombardovanja SR Jugoslavije. Do rušenja Kula Bliznakinja dve godine kasnije, 11. septembra, Avalski Toranj nosio je žalosnu titulu najvišeg srušenog objekta na svetu.
Uklanjanje ruševina Avalskog tornja otpočelo je maja 2005. godine i samo za taj poduhvat bilo je potrebno dva meseca. Nakon donošenja rešenja o obnovi i prvobitnog prikupljanja sredstava, gradnja novog – starog tornja počela je krajem 2006. godine. Ukupni troškovi obnove procenjeni su na oko 8,5 miliona evra od čega je Vlada Srbije obezbedila šest, dok je grad Beograd učestvovao sa oko milion evra. Obnova je trajala tri godine a Avalski toranj svečano je otvoren 21. aprila 2010. godine uz prisustvo tadašnjeg državnog vrha.
Nakon obnove, pored osnovne telekomunikacione funkcije, mnogo bolje nego u slučaju prvobitnog tornja iskorišćen je njegov turistički potencijal. Na 119. metru tornja smešten je restoran dok je vidikovac sa koga se, naručito za vreme sunčanih dana, pruža neverovatan pogled na 123. metru. Ukoliko niste, nemojte propustiti da posetite ovo impozantno delo arhitekture a ukoliko ste već imali priliku da uživate u pogledu sa Avalskog tornja – sigurno ćete se vratiti, jer jednom u životu nije dovoljno.