Top 10 turističkih atrakcija Niša

Kude je taj Niš? Merak, barabar, akaš, pišmaniš, arčiti… Predstavljamo vam top turističke destinacije i lokalitete ovog šarmantnog grada jugoistočne Srbije, smeštenog na reci Nišavi, bogate istorije, kulture za koga zaista možemo reći da leži na raskrsnici velikih puteva.

Arheološko nalazište Medijana

Medijana je arheološko nalazište iz rimskog doba i nalazi se na pola puta do Niške Banje. Krajem III i početkom IV veka, najbogatiji građani počinju da svoje velelepne vile grade u predgrađu Naisusa.

Arheološko nalazište Medijana
Arheološko nalazište Medijana

Tako nastaje Medijana, koja je predstavljala ne samo stambeno naselje, već i administrativni, ekonomski i poljoprivredni centar. Luksuz koji je odlikovao ovo naselje, doprineo je da Medijanu kao svoju privremenu rezidenciju, koristi čak šest rimskih careva.

Ono što se danas može videti na ovoj arheološkoj lokaciji je: kompleks vile sa peristilom za koju se, zbog njene raskoši, smatra da je pripadala Konstantinu Velikom, žitnica, vinski podrum, vojnička baraka, vodotoranj i ostaci dve ranohrišćanske crkve iz IV veka sa mozaikom na kome je prikazan Hristov monogram.

Spomenik na Čegru

U pokušaju da se oslobode turskog ropstva, Srbi su podigli Prvi srpski ustanak. Na brdu Čegar, nedaleko od Niša, odigrala se jedna od najpoznatijih bitaka iz tog perioda.

Na Čegru se, u najisturenijem rovu, nalazio resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Turski vojnici 31. maja 1809. godine, ovaj rov napadaju nekoliko puta. Shvativši da će njegov položaj biti zauzet, vojvoda privlači pažnju Turaka, koji polaze za njim, a svojim saborcima dovikuje: “Braćo, spasavaj se ko hoće i ko može”.

U sledećem trenutku, ispaljuje hitac u barutanu, a eksplozija odnosi u smrt njega, njegove preostale saborce i veliki broj Turaka. Tako je vojvoda Stevan Sinđelić, žrtvujući sebe, poveo u smrt veliki broj turskih vojnika. Prvi spomenik postavljen je 1878. godine.

Danas se taj stari spomenik nalazi u niši novog. Novi spomenik otkriven je 1. juna 1927. godine, a urađen je po projektu arhitekte Julijana Djupona. U polukružnoj niši, nalazi se bronzano poprsje Stevana Sinđelića, rad vajara Slavka Miletića.

Ćele-kula

Posle Čegarske bitke, Huršid-paša je naredio je da se sakupe glave srpskih boraca, te je 952 lobanje uzidao u kulu četvorougaonog oblika, visine oko 4m.

Ćele kula
Ćele-kula

Ova zastrašujuća kula trebalo je da odvrati podanike turskog carstva od novih pobuna. Huršid-paša je pogrešio, jer Ćele-kula ne samo da nije zastrašila Srbe, već im je dala motiv za dalju borbu. Ćele-kula se nalazi nekoliko kilometara od centra Niša, na putu za Nišku Banju.

Od 1892. godine zaštićena je kapelom, koju je projektovao arhitekta Dimitrije Leka. Danas je u kuli preostalo 58 lobanja. Ispred kapele je postavljena bista vojvode Stevana Sinđelića, rad vajara Slavka Miletića.

Niška Tvrđava

Niška tvrđava nalazi se u samom srcu grada, na desnoj obali reke Nišave. Osmanlije su u periodu od 1719. do 1723. godine, na ostacima antičkog, vizantijskog i srednjevekovnog utvrđenja podigle Nišku tvrđavu, dajući joj oblik koji danas ima.

Niška Tvrđava
Niška Tvrđava

Arheološka iskopavanja iz antičkog perioda otkrila su zbirku kamenih artefakata Lapidarijum, zatim Palatu sa oktagonom i Objekat sa svodovima. Vizantijski period oslikavaju ostaci Vizantijske ulice.

Svedoci turske vladavine su Bali – begova džamija, tursko kupatilo – hamam, zgrada arsenala, i nekoliko barutana. Tu se nalaze Spomenik knezu Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša, kao i Spomen kostrurnica streljanim Srbima od strane Bugara tokom okupacije u Prvom svetskom ratu.

Tvrđava je pretvorena u gradski park u kome se nalaze Gradska bašta, Istorijski arhiv, Meteorološka stanica. Na Letnjoj pozornici se organizuju “Filmski susreti”. Tvrđava je domaćin svetski poznatim festivalima “Nišville” i “Nisomnia”.

Banovina

U centru grada, u neposrednoj blizini ulaza u Tvrđavu, nalazi se Banovina. Zgrada je projektovana za potrebe Okružnog načelstva, a izgradnja je počela 1887. godine. Sticajem burnih istorijskih okolnosti, u periodu od 26. jula 1914. do 16. oktobra 1915. godine,

Niš će biti ratna prestonica Srbije. U zgradi Banovine, predsednik srpske vlade Nikola Pašić je 28. jula. 1914. godine, primio depešu kojom Austrougarska objavljuje rat Srbiji.

Zgrada Banovine, Niš
Zgrada Banovine

U Banovini se danas nalazi sedište Univerziteta u Nišu, Univerzitetska biblioteka, Regionalna privredna komora, Studentski kulturni centar. Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, koji se takođe nalazi u ovoj zgradi, 1972. godine proglasio je zgradu Banovine spomenikom kulture. U dvorištu Banovine se u toku cele godine organizuju razne kulturne manifestacije.

Raspitajte se, velika je verovatnoća da ćete za vreme svog boravka u Nišu imati priliku da prisustvujete pozorišnoj predstavi Akademskog pozorišta SKC-a ili uživate u koncertu neke poznate rok grupe.

Memorijalni kompleks “12. februar”

Od centra Niša do Memorijalnog kompleksa “12. februar”, pešice možete stići za petnaestak minuta. Ovo je jedan od najočuvanijih logora tog tipa u Evropi, u kome je fašistički okupator za vreme Drugog svetskog rata, vršio teror nad zarobljenim logorašima.

Memorijalni kompleks "12. februar"
Memorijalni kompleks “12. februar”

Kompleks se sastoji od visokog zida opasanog bodljikavom žicom, dva stražarska mesta, dve kule osmatračnice i zgrade za logoraše u kojoj su se nalazile samice, ambulanta i berbernica. Ovo je ujedno prvi logor u porobljenoj Evropi u kome je organizovano masovno bekstvo logoraša.

U bekstvu koje počelo 12. februara 1942. godine, učestvovalo je sto četrdeset sedam logoraša, sto pet se domoglo slobode, a četrdeset dvoje je tom prilikom poginulo. Drugo bekstvo organizovano je decembra 1942. godine.

Memorijalni park Bubanj

Memorijalni park Bubanj nalazi se nekoliko kilometara jugozapadno od centra grada. Na ovom mestu je nemački okupator za vreme Drugog svetskog rata, vršio streljanja logoraša iz Koncentracionog logora na Crvenom krstu.

Tu su se ujedno vodile i ogorčene borbe za oslobođenje grada. Pošumljen put vodi do uzvišenja na kome se nalazi horizontalni friz od belog mermera sa reljefom i spomenik u vidu tri betonska obeliska u obliku pesnice.

Tri pesnice različitih visina simbolišu dete, ženu i muškarca koji su streljani na ovom mestu. Spomenik je rad vajara Ivana Sabolića, a otkriven je na dan oslobođenja Niša, 14. oktobra 1963. godine.

Niška Banja

Niška Banja nalazi se desetak kilometara jugoistočno od Niša, na putu Niš – Sofija. Obiluje termomineralnim izvorima za čije su lekovito dejstvo, znali još stari Rimljani. Stanovnici luksuznog naselja Medijana su još u III veku, termalnu vodu od izvora akvaduktom sproveli do svojih vila.

Savremena medicina potvrdila je blagotvorni efekat ovdašnjih izvora, što danas predstavlja osnovu zdravstveno – rekreativnog turizma. Pod nadzorom stručnog i iskusnog medicinskog osoblja, pacijenti mogu pronaći olakšanje za kardiovaskularne i reumatske tegobe. Ovde je moguća i rehabilitacija posle trauma i ortopedskih intervencija.

Proleće u Niškoj banji

Onima koji bi samo da se opuste i oslobode stresa, mogu pomoći wellness i spa programi. Niška Banja ima kapacitete za sportski, adrenalinski i kongresni turizam. Sportisti na otvorenim i zatvorenim terenima, svoju formu mogu dovesti do savršenstva. Onima sa viškom energije, nudi se učešće u planinskim biciklističkim trkama i paraglajdingu.

Preko cele godine ovde se organizuje mnoštvo kulturno – umetničkih manifestacija. Ovi krajevi su nadaleko čuveni po kvalitetnom vinu, u šta se možete i sami uveriti, ukoliko negde oko Svetog Trifuna posetite manifestaciju „Dani vina i meraka”.

Uz dobro vino ide i dobar zalogaj, pa se „Pihtijada” organizuje u januaru. Med i pčelinji proizvodi povratiće vam snagu na „Niškom festivalu polena”. „Kad zamirišu jorgovani” je svojevrsna manifestacija , koja svake godine u vreme cvetanja jorgovana, slavi početak proleća.

U Niškoj Banji ceni se tradicija. „Etno susreti” se organizuju početkom septembra, a turisti mogu uživati u nastupima folklornih ansambala, takmičenju za najbržu pletilju i vezilju i probati nacionalne gurmanske specijalitete.

Niške česme

Turistima koji leti pohode Niš, osveženje će pružiti javne gradske česme, kojih ovde zaista ima na svakom koraku. Njihova vrednost je praktična, umetnička i istorijska.

Neke česme koje krase Niš, stare su više od jednog veka. Takva je Čairska česma podignuta 1903. godine. Česmi su dugovečnost i lepotu podarili projektant Josif Riner i kamenorezac Vićenco Kaliterna.

Nekoliko česama postavljeno je nedavno, 2013. godine. Ove česme, kojih ima ukupno sedamnest – za svaki vek po jedna, postavljene su po celom gradu u čast Milanskog edikta, koji su rimski car Konstantin Veliki i Licinije, zajedno doneli 313. godine.

Kazandžijsko sokače

U Kopitarevu ulicu, koju Nišlije i dalje zovu Kazandžijsko sokače, dospećete iz glavne niške ulice. Radnje i kuće zanatlija iz turskih vremana, danas su pretvorene u restorane i cafe barove.

Kazandžijsko sokače

Ova aleja je pod zaštitom države, kao kompleks od velike arhitektonske vrednosti. Spomenik piscu Stevanu Sremcu, kao i Spomen – česma Stevanu Sremcu, nalaze se na ulazu u Kazandžijsko sokače.

U Kazandžijskom sokačetu zagarantovani su prijatan ambijent, gurmanski obroci i dobra muzika, pa je provod sličan onom u beogradskoj Skadarliji. Niš je destinacija koja svakom turisti pruža ponešto. Ovde ima uslova za kulturni, zdravstveni, sportski, adrenalinski, kongresni i ekološki turizam.

Dobro došli u Niš!!!