Fruška gora, nacionalni park koji može da vam ponudi mnogo toga, od zanimacija i avantura. Ona predstavlja veliko izletište pogodno za mnoge vrste turizma. Mnogima I jeste omiljena turistička destinacija
Fruška gora – priroda i avantura
Fruška gora, niska pa dugačka, kraj Dunava, drema kao mačka”, ovako ju je opisao Duško Radović. Može se reći da je bio je sasvim u pravu. Visoka svega 539 metara (najviši vrh Crveni čot), sa prelepim obodima uz Dunav, svojim najvećim delom nalazi se u Vojvodini, Sremu, dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku. Fruška gora je prvi nacionalni park u Srbiji, proglašena 1960. godine. Reč „fruška” potiče od starog slovenskog etnonima Frug, što je sinonim za Franke. Tako je ona „planina Franaka”, etničke zajednice koja je davno nestala sa ovih prostora. Istorija, lokacija, klimatski uslovi i zahvaljujući brojnim fosilnim ostacima flore i faune, nazivaju je i „ogledalom geološke prošlosti”.
Bez obzira da li ste avanturista, bavite se naukom, volite vino i domaću vojvođansku hranu, želite da posetite manastire, idete u lov i ribolov ili samo da uživate u prelepoj prirodi, Fruška gora je sve to u jednom.
Posebna specifičnost Fručke Gore su manastiri. Ima ih 16 i nalaze se pod zaštitom UNESCO-a. Mnoge turističke ture za domaće i strane turiste imaju u ponudi baš obilazak Fruškogorskih manastira, kao jednu od najvećih kulturnih i istorijskih vrednosti Fruške gore. U njima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.
S prvim danima proleća, Fruška Gora pretvara se u veliko izletište jer se na svakom koraku nalaze pogodna mesta za roštiljanje, rekreaciju ili prosto uživanje u prirodi. Najpoznatije izletište je Stražilovo, na njegovom vrhu se nalazi grob pesnika Branka Radičevića, a ovo je prostor i za avanturiste. Upravo ovde se održava nekoliko domaćih i međunarodnih takmičenja u orijentaciji i biciklizmu. Među poznatijim izletištima su i Čortanovačka šuma, Iriški venac, Hopovo, Glavica, Zmajevac, Letenka, Testera i drugi.
Na Fruškoj Gori možete loviti i to u okviru rezervata Vorovo. U rezervatu se nalaze divlja svinja, evropski jelen, srna, zec, muflon i jelen lopatar, a lov je organizovan u skladu sa Zakonom. Popularan je i ribolov, sportsko – rekreativni i privredni. Na Fruškoj gori izgrađeno je čak 14 veštačkih jezera.
I gurmani mogu pronaći pravo uživanje na ovoj planini. Mnogobrojni restorani i konaci na svojim menijima imaju domaću vojvođansku hranu, specijalitete od divljači i riblje specijalitete. Hrana se obavezno konzumira uz fruškogorska vina. A na putu vina nalazi se preko 60 privatnih podruma vina. Po nekima Fruška Gora je područje italijanskog rizlinga, uz savet da probate i fruškogorski rizling. A autentično vino ovog kraja bermet, prema nekim podacima, nalazio se i na vinskoj karti „Titanika”.
Nakon dobre hrane i vine, poželjna je rekreacija. Šetnja kroz prelepe listopadne šume i livade, definitivno je najpopularnije. Za one manje spremne, tu su staze sa blagim usponima. Većina staza obeležena je planinarskim oznakama. Najveći skup ljubitelja rekreacije u prirodi je Fruškogorski maraton, koji se tradicionalno održava od 1978. godine. Svake godine u maju možete da izaberete jednu od 17 staza. Prošle godine na startu je bilo više od 17.000 posetilaca.
Fruška Gora nalazi se u mnogim pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Milice Stojadinović Srpkinje i mnogih drugi. Takođe je stanica i onima koji stižu iz daleka, ali i onima koji iz Bačke idu na vikend u Srem.
„Fruška Gora, kao hleb iz peći, od svih drugih i lepši i veći. Fruška gora, ko postelja prava, na njoj noću pola Srema spava.” (Duško Radović)
Ostavite odgovor
View Comments